-
Đakomo Džojs
14,00KM„Đakomo Džojs”, za piščevog života neobjavljen rukopis, sačinjen od 50 poetskih fragmenata, nastajao je tokom Džojsovog boravka u Trstu, dok je završavao rad na „Portretu umjetnika u mladosti” te počinjao s radom na „Uliksu”. Pojedini fragmenti sa stranica ovog rukopisa, u nešto preobličenom vidu, našli su svoja mjesta i u drugim Džojsovim djelima. Ovo izdanje stiže nam u prevodu Vokija Ercega, upotpunjeno predgovorom, komentarima i detaljnim prevodiočevim dnevnikom.
***
„Đakomo Džojs” ispoveda ljubav prema jednoj od svojih učenica u odnosu na koju je najčešće inferioran: na skliskom tlu pripovesti, pripovedač sklon ironiji i sarkazmu, neprestano posrće (…) Međutim, što više (pro)čitavamo ovu naizgled unisonu „ljubavnu poemu, studiju o ljubavi”, erotsko pismo upućeno, ne nepoznatom, već pre tajanstvenom adresatu, voajeristička zagledanost u svoj predmet žudnje sve nam se više čini kao pogled usmeren prema ogledalu sopstvenog starenja i smrtnosti, kao susret sa svojim dvojnikom, sa odrazom svoga smrtnog lika iz ogledala – zaprepašćenost voajera koji, najednom, shvati da je i sam posmatran.
„Đakomo Džojs” sklupčao se u pukotinu jedva čujne distinkcije, između kriptičnosti i hermetičnosti; ovo delo mediteranskog nadahnuća, omaž Trstu – jer nijedno Džojsovo delo nije smešteno izvan Dablina – istovremeno je prigušeno nefikcijsko: stvarne ličnosti, kao što su uostalom i model(i) Džojsove učenice (kojima je predavao engleski jezik na Berlicovoj školi), susreću se sa književnim, intertekstualnim duhovima, kao i sa sablastima Džojsove sopstvene prošlosti. Čini se da sujeverni Džojs – činom pisanja – izvodi kakav magijski ritual da ne dozvoli tim senama da probiju na svetlo dana njegove sopstvene svesti (čak savesti): možda da zaključa sopstvene strahove u rukopis? Kao da je Džojs naslutio onu Nabokovljevu misao da proza autobiografske naravi mora da udvostruči oprez kako ne bi „uznemirila mrtve ili uvredila žive”.
Voki Erceg
Prvih 20 strana pročitajte ovdje.
-
Pomes Penyeach
14,00KMNaslov zbirke „Pomes Penyeach” – treba čitati kao pomes penič – oponaša taj užurban govor trgovaca, ali ne treba zaboraviti, napominje francuski prevodilac Žak Borel, i „da su sve pijace ovog sveta pune slovnih grešaka”! S rečju „poems” Džojs je izveo anagramsku igru, brz ali efektan trik, pretvorivši pesme u „pomes” (starofrancuska reč za jabuke), a dve reči „penny each”, približavajući ih ali i izbacujući slovo – n – pretvorio je u jednu, čime je otvorio prostor i uveo čitaoca da sam domaštava, pa i da po svojoj volji načini naslov:
Poems penny each: pesme svaka za peni; pomes penny each: jabuke svaka za peni; poems pain each: pesme bol svaka; poems pen-is ache ili poems penis each itd.
Da bi se čitalac na neposredan način približio pesnikovoj nameri, treba zamisliti da je Džojs ovu knjigu tretirao kao zbirku od dvanaest pesama (zbirka se prodavala po ceni jednog šilinga, dvanaest penija, odnosno dvanaest franaka) i da je trinaesta pesma (u originalu „Tilly”) – trgovački pride, gratis na ukupnu ponuđenu (ili prodatu količinu), prema običaju irskih mlekadžija da mušterijama dospu dodatnu količinu mleka u posudu (irski: „tuilleadh”), običaj sličan engleskim pekarima da u tuce („baker‘s dozen”), koji se sastoji od dvanaest vekni, kao dodatak po pravilu dodaju trinaestu.
Voki Erceg
Odlomak pročitajte ovdje.