Opis
Uprkos barutnim činjenicama, trešnje su tih godina rodile kao da su ih anđeli sadili i nikakva verbalna artiljerija zabrinutih roditelja nije mogla da spreči Velimira, Duška, Davora, Dražena i mene da ne krenemo put tuđih bašta. Dunav je, govorili su stariji, nosio miris rata na svojim talasima, ali sve što smo mi osećali bejaše miris ulovljenih štuka i šarana. Nebo je, podobno vremenu, bilo krvavocrveno, ali je za nas i dalje bilo samo beskrajno prostranstvo, prostor koji je živeo daleko, daleko od nas. I ulice su bile samo komad ravnomerno raspoređenog betona, zalud su namćoraste babe vikale da su tuda prošli, eto, nema ni sat vremena, baš pred leganje živine, zlokobni tenkovi.
„Dalj”, Goran Dakić
Recenzije
Još nema recenzija.