U jednom od intervjua, Ana Bolava je na pitanje o ulozi rijeke u svojim knjigama, izjavila sljedeće:

Rijeka je bila prisutna u sve tri knjige i njena uloga je polako eskalirala. Sakupljačica bilja Ana Bartakova već je bila skrivena vodena vila, ali malo ko je to primijetio – u romanu „U mraku“ to nije bilo u prvom planu interesovanja. U drugoj knjizi, „Ka dnu“, već su postojali pojedinci koji su se naginjali nad ograde mostova i čeznuli da saznaju uzrok tajanstvenih kretanja ispod površine. U to vrijeme, rijeka je još uvek bila više kulisa. Ali voda se takođe povezuje sa anksioznošću i mentalnim bolestima.

Na to se nadovezuje i odgovor na pitanje da li je svijet poslije potopa u ovoj knjizi išta čistiji:

Svijet poslije potopa je drugačiji. Velika voda je upozorenje svim kopnenim stvorenjima iznad. Potop je eksplozija emocija. Hana Strnadova, dijelom vodenjak a dijelom čovjek, pogođena je drskim ponašanjem ljudi koji narušavaju njenu privatnost. Ulaze u njenu zemlju, uhode je, žele da je zaključaju u sanduk, pucaju u nju… U međuvremenu, ona uči da kontroliše kišu i uopšte da razumije rijeku. Ne zanima je sukob, zaljubljena je i takođe fascinirana novootkrivenim svijetom. Ali grad je neće ostaviti na miru.

Pročitajte odlomak

„Hanjička ispija treću čašu vode za noć, ali i dalje je guši u grlu. Možda progutani punoglavac tuda želi napolje. Ostali se koprcaju na suvom u slegnu­toj travi. Do jutra ih tamo više neće biti, a kada će ostati okrenuta naopačke. Limena kada s vremenom će potpuno nestati… Kao detinjstvo na obali reke. Koje kasnije ispliva iz ormana kao san, skriven iza okačenih kaputa. Devojčica bez cipela seda na ivicu ormana i pevuši, svaki put kada odrasla Hana Str­nadova zadrhti od zime i odluči da se obuče. Dugo joj je ta pesma u glavi. Vrti se napred-nazad i guši je kao nezgodno progutani zalogaj. Koliko dugo je to u njoj živo? Seća li se perioda kada je to nije pritiskalo u grudima? Taj osećaj nije mogla odagnati ispija­njem vode.”

Kako doći do knjige Pre poplave?

Pretprodaja romana Pre poplave počela je na našem sajtu u nedjelju 27. marta, a dvije sedmice nakon toga, knjiga će se moći pronaći u redovnoj prodaji, kako na našem sajtu, tako i u knjižarama sa kojima sarađujemo.

Iz medija:

Intervju s Anom Bolavom: pročitajte ovdje.

Knjige Ane Bolave:

The post Noviteti: Pre poplave / novi roman Ane Bolave appeared first on Imprimatur.

Fotografija: Sára Chalupová

Razgovarala: Milka Kovačević

Kada sam 2012. upisivala Filološki fakultet, upisala sam ga sa željom da se jednog dana bavim, između ostalog, književnim prevođenjem. Odabir češkog jezika je prilikom svakog upoznavanja bio praćen pitanjem „A što baš češki?“ i sve do treće godine ni sama nisam imala odgovor na ovo pitanje. Zapravo, želela sam da upišem skandinavistiku i bavim se norveškim jezikom, ali kockice su se složile u pravcu ovog zapadnoslovenskog jezika. Do odgovora na ovo pitanje koje me i dan-danas ponekad sačeka u nekom prikrajku došla sam na trećoj godini studija kada sam dobila priliku da boravim u Češkoj tri meseca na razmeni studenata u malom gradu u blizini Praga – Pardubicama. Tada sam dobila priliku da slušam veći broj predavanja iz oblasti češke književnosti i da prvi put napišem nekoliko radova na češkom jeziku o određenim književnim delima. Nakon toga počela sam da prevodim poeziju sa češkog i shvatila da je češka književnost, pogotovo ona koja pripada savremenom stvaralaštvu, jedan predivan i meni do tada nepoznat svet. Po završetku studija, za prevod odlomka romana Karela Veselog sam dobila međunarodnu nagradu za prevođenje i imala sam priliku u Pragu da provedem nekoliko dana i upoznam autora čiji sam tekst prevela. Tom prilikom, na savet organizatora i određenih profesora-bohemista koje sam upoznala, kupila sam nekoliko knjiga savremene češke književnosti među kojima se nalazio Anin roman „Ka dnu“. U tom trenutku nisam znala da je to nastavak njenog prvenca „U mraku“, a svega nekoliko meseci kasnije dobiću priliku da baš taj prvenac prevodim.

Susret sa romanom „U mraku“ je za mene bio veliki izazov jer je upravo taj roman prvo obimno prozno delo koje sam prevela. Kada se jedan mlad prevodilac susretne sa dvesta strana proze koju treba da dočara čitaocima s Balkana, pored osećaja sreće, oseća i određenu dozu straha. Postoji odgovornost da ne izneverim autora, čitaoce, radnju, glavnu junakinju, a zatim izdavača i sebe. Ovaj roman je priča o unutrašnjim borbama, utehi, životu, trajanju, zaboravu i smrti. Upravo zbog širokog spektra emocija koje je mlada autorka uspela narativom da predstavi na gotovo poetski način ova knjiga je i više od izazova. Put do sebe. Upoznavanje sebe. Pripitomljavanje mraka.

Sada, više od godinu dana kasnije, srećna sam što sam imala priliku da prva prevedem knjigu Ane Bolave sa češkog na srpski jezik. Dok ovo pišem, raduje me činjenica što će čitaoci s Balkana uskoro imati priliku da čitaju i njen drugi roman koji se delom nadovezuje na roman „U mraku“. Za one koji su čitali Anin roman, za one koji će tek da ga čitaju i za sve one koji žele bliže da upoznaju Anu, postavila sam joj nekoliko pitanja o njenom stvaralaštvu, autorima koje voli i prirodi o kojoj toliko nežno piše.

Fotografija: Michal Šula

Koliko ste imali godina kada ste počeli da pišete? Sećate li se svojih početaka?

Pisanje je počelo da me zanima kada sam imala otprilike dvanaest godina. Tada je moj omiljeni žanr bio horor, a što sam više čitala to sam više imala želju da napišem nešto svoje. Dugo su to bile strašne priče, a kasnije i pesme. Nerado sam drugima pokazivala svoje tekstove, a kamoli negde objavljivala. Stidela sam se. Svoj prvi roman „U mraku“ izdala sam tek nakon tridesete godine.

Koji su vaši omiljeni autori? Postoji li knjiga bliska vašem srcu kojoj se rado vraćate?

Stalno sam u potrazi za svojim omiljenim knjigama i još uvek ih ne pronalazim. Pratim savremene češke autore, ali volim i pisce 19. veka, na primer, Karla Vaclava Rajsa. Studirala sam bohemistiku na Filozofskom fakultetu, u to vreme je spisak obrađivanih autora bio dugačak. Mene je najviše zanimala psihološka proza (Jan Čep). A kada želim da se podsetim vremena svog odrastanja, pročitam ponovo rana dela Stivena Kinga.

Šta za vas lično predstavlja pisanje?

Pisanje je prilika da stvoriš drugi svet i da ga kontrolišeš. U ovom trenutku, to je sastavni deo mog života. To je istovremeno i borba sa samim sobom koja se ne završi uvek pobedom. To razume svako ko nešto stvara i želi da rezultat bude savršen.

Roman  „U mraku“ možete naručiti ovdje.

The post Ana Bolava: Borba sa samim sobom ne završi uvek pobedom appeared first on Imprimatur.