Kako mi to sad nedostaje. Te smije\u0161ne, male sitnice. To kad ka\u017ee tako neku glupost koja bi me ina\u010de nervirala. Nije moja mati bila glupa. Samo se previ\u0161e brinula. Oko nepotrebnih sitnica. Njoj se \u017eivot sastojao od tih sitnica. Krupne stvari su bile takve kakve jesu. Takve su, \u0161ta \u0107e\u0161, ne mo\u0161 tu ne\u0161to puno u\u010diniti \u2013 rekla bi ona. Mo\u017eda i ne bi. To je bila njena filozofija.
\nJesi li ru\u010dao, kad se vra\u0107a\u0161, ima\u0161 li para, nemoj da tro\u0161i\u0161 na gluposti, gdje ide\u0161, s kim \u0107e\u0161 biti, o\u0107e\u0161 li da ti spremim ne\u0161to za ve\u010deru, obuci se, da li si o\u010distio cipele, o\u0107e\u0161 da ti ja o\u010distim cipele, ima\u0161 li ispeglanu majicu, o\u0107e\u0161 da ti ispeglam majicu, a da ti spremim ne\u0161to da pojede\u0161…
\nBo\u017ee, kako mi to nedostaje.
\nI nisam mogao da vjerujem da \u0107e mi ikad nedostajati.<\/p>\n
Stevo Grabovac \/\/ Mulat albino komarac<\/em><\/p>\n Ali vo\u0111a je rukom pokazao na rub kanjona i svi su se spustili na sve \u010detiri gaze\u0107i preko suhe trave, sva petorica zbijeni toliko da su izgledali kao jedno, sva petorica, okru\u017eeni zelenim muhama, ustuknuli su na trenutak, napokon su vidjeli \u0161ta je virilo iz \u017eute pjene na povr\u0161ini vode: istrunulo lice mrtvaca plutalo je me\u0111u trskom i plasti\u010dnim kesama koje je vjetar donio s obli\u017enje ceste, izgledalo je kao tamna maska koja je bubrila u leglu crnih zmija \u2013 i smije\u0161ilo se.<\/p>\n Fernanda Mel\u010dor \/\/ Sezona uragana<\/em><\/p>\n U na\u0161 stan, stvari su se uvijek unosile, ali skoro nikad iznosile. Uvijek smo ne\u0161to \u010duvali za \u201ene daj bo\u017ee\u201d. Ne\u0107emo bacati staru petrolejku, \u0161ta ako, ne daj bo\u017ee, bude restrikcija struje; ne\u0107emo baciti stari \u0161poret na drva, \u0161ta ako, ne daj bo\u017ee, nestane grijanja; ne\u0107emo bacati staru odje\u0107u, \u0161ta ako se, ne daj bo\u017ee, zarati, bi\u0107e nam za meda ovi na\u0161i stari d\u017eemperi, sasvim izgrizeni od moljaca. Vo\u0111eni tom istom logikom, vjerovatno smo \u010duvali i crne gumene \u010dizme koje je baka kupila jo\u0161 pedesetih godina za omladinsku radnu akciju tokom koje je izgra\u0111ena ve\u0107 neka pruga ili neboder.<\/p>\n Sla\u0111ana Nina Perkovi\u0107 \/\/ U jarku<\/em><\/p>\n Na\u0161 hodnik je svijetao. \u010cudno, hodnici su ina\u010de mra\u010dni, ali u na\u0161 dopire svjetlo. Usprkos svemu \u0161to ga je zatrpalo. Nikad ga ne \u010disti. U njemu dr\u017ei jakne u kojima je studirao. Poku\u0161ala sam ih baciti, nije i\u0161lo. Navodno ih \u010duva za donaciju potrebitima. Dva metra cipela ga tako\u0111er \u010dekaju, nosi dvoje. Jedne u kojima ide u grad i druge u kojima ide u moj vrt. Nada Kaurin Kne\u017eevi\u0107 \/\/ Dijagnoza<\/em><\/p>\n \u010cetrdeset pet minuta kasnije \u010distio sam radni sto, neprepoznatljiv od nereda koji se na njemu stvorio od tacni, fla\u0161ica, \u010da\u0161ica, kesica i salveta. Kada sam zavr\u0161io, nasuo sam sebi jo\u0161 jednu \u010da\u0161u gevirctra\u00adminera, zatvorio fla\u0161u plasti\u010dnim \u010depom \u2013 mrzim te \u010depove, ali moram priznati da mi se, otkako su se pojavili, vi\u0161e ne de\u0161ava da pijem vino s okusom plute \u2013 i stavio je u fri\u017eider. Sve polako i sa mnogo brige. Tako radim kad se namjerim na neki novi posao koji me \u010dini nervoznim. Trudim se da \u0161to vi\u0161e odgodim trenutak u kojem \u0107u morati da po\u010dnem i moram re\u0107i da sam stvarno kreativan u ovome. \u0110anriko Karofiljo \/\/ Privremena savr\u0161enstva<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mada ne mora\u0161 uvijek voljeti sve \u0161to vole drugi, praksa nekad poka\u017ee da najprodavanije knjige \u010desto imaju razlog da budu upravo to \u2013 najprodavanije. Zato ovom paketu nemamo \u0161ta da dodajemo ili oduzimamo \u2013 ovdje \u0107e\u0161 prona\u0107i toliko razli\u010ditih pri\u010da da im je te\u0161ko na\u0107i zajedni\u010dku crtu. Osim velikog \u010ditala\u010dkog odjeka, naravno. Na kraju, to su i naslovi po kojima je na\u0161a izdava\u010dka ku\u0107a prepoznatljiva. U paketu te \u010dekaju \u010detiri romana i jedna zbirka pri\u010da, nekoliko nagrada i jo\u0161 vi\u0161e nominacija, mnogo humora i mnogo suza.\u00a0 <\/span>Ako ima\u0161 na umu nekog dragog, ko je sasvim slu\u010dajno i strastveni \u010ditalac, ne tra\u017ei druge ideje za potencijalno obaranje s nogu.<\/span><\/p>\n Vi\u0161e o knjigama slijedi u nastavku, a ispod te \u010deka i nekoliko odlomaka iz na\u0161eg izbora.<\/span><\/p>\n Mulat albino komarac<\/strong><\/a> \/\/ Roman o odrastanju u surovim uslovima ratnog i poratnog perioda, ali prije svega – roman o ljubavi, prijateljstvu, muzici i volji da se i u najmra\u010dnijim periodima prona\u0111e nada i snaga da se krene dalje. Roman se na\u0161ao u naju\u017eem krugu za NIN-ovu nagradu.<\/a><\/p>\n Sezona uragana<\/strong><\/a> \/\/ Fernanda Mel\u010dor je na ideju za pisanje ovog romana do\u0161la nakon \u0161to je pro\u010ditala izvje\u0161taj o ubistvu \u017eene \u010dije je tijelo otkriveno u kanalu u ruralnom dijelu Verakruza. Zlo\u010din je po\u010dinio mu\u0161karac koji je tvrdio da je ubio \u017eenu jer je poku\u0161ala da ga op\u010dini. \u201eSezona uragana\u201d donosi nam nesvakida\u0161nju ali virtuozno ispripovijedanu pri\u010du o brutalnosti, izopa\u010denosti i nasilju.<\/p>\n U jarku<\/strong><\/a> \/\/ Jedna sahrana i prodaja porodi\u010dne ku\u0107e i zemlje, ti doga\u0111aji koje gotovo automatski percipiramo kao tragi\u010dne ili potresne, u ovom romanu preobra\u017eeni su u ono smjehovno. Sla\u0111ana Nina Perkovi\u0107 sa svakom novom stranom sve slikovitije gradi romaneskni svijet koji jeste sazdan na prikazivanju svakodnevice, samo \u0161to je ta svakodnevica, izrazito britkim jezikom i uz nezanemarljivu dozu crnog humora, izmje\u0161tena gotovo do samih granica apsurda i groteske. Roman je nagra\u0111en posebnim priznanjem \u017eirija Nagrade Evropske unije za knji\u017eevnost.<\/p>\n
\n\u201eEvo, tata, zar ne mo\u017ee\u0161 zamijeniti ovo ogledalo?\u201d, spremala se Monika za izlaz.
\n\u201eZa\u0161to?\u201d
\nTu se sla\u017eem s njim. Ogledalo je puklo samo u jednom kutu jer ga je okrznuo iznose\u0107i televizor. Bio bi to nepotreban tro\u0161ak, a i u hodniku najmanje boravimo. Sje\u0107am se tog dana.
\n\u201eAko ga zamijenimo, bit \u0107e to kao da se ovo razbilo. A zna\u0161 koliko godina nesre\u0107e nosi jedno razbijeno ogledalo.\u201d I moram se opet slo\u017eiti s njim. Ne treba nam dodatne nesre\u0107e.
\n\u201eZato, tata, \u0161to mo\u017ee\u0161, ovo nije lijepo. A novo je uvijek ljep\u0161e.\u201d
\n\u201eE vidi\u0161, nije istina. Sjeti se \u0161to si rekla o ljubavi i popravljanju.\u201d
\n\u201eZnala sam da ti to nisam trebala re\u0107i.\u201d<\/p>\n
\nPatolo\u0161ka tendencija ka prokrastinaciji, tako to zovu.<\/p>\n