Kako mi to sad nedostaje. Te smije\u0161ne, male sitnice. To kad ka\u017ee tako neku glupost koja bi me ina\u010de nervirala. Nije moja mati bila glupa. Samo se previ\u0161e brinula. Oko nepotrebnih sitnica. Njoj se \u017eivot sastojao od tih sitnica. Krupne stvari su bile takve kakve jesu. Takve su, \u0161ta \u0107e\u0161, ne mo\u0161 tu ne\u0161to puno u\u010diniti \u2013 rekla bi ona. Mo\u017eda i ne bi. To je bila njena filozofija.
\nJesi li ru\u010dao, kad se vra\u0107a\u0161, ima\u0161 li para, nemoj da tro\u0161i\u0161 na gluposti, gdje ide\u0161, s kim \u0107e\u0161 biti, o\u0107e\u0161 li da ti spremim ne\u0161to za ve\u010deru, obuci se, da li si o\u010distio cipele, o\u0107e\u0161 da ti ja o\u010distim cipele, ima\u0161 li ispeglanu majicu, o\u0107e\u0161 da ti ispeglam majicu, a da ti spremim ne\u0161to da pojede\u0161…
\nBo\u017ee, kako mi to nedostaje.
\nI nisam mogao da vjerujem da \u0107e mi ikad nedostajati.<\/p>\n
Stevo Grabovac \/\/ Mulat albino komarac<\/em><\/p>\n Brazde tra\u017eim i na umetni\u010dkim slikama: pre svakog sadr\u017eaja zanima me mo\u017ee li se otkriti da ih je stvarao \u017eiv \u010dovek. Ima li na njima tragova \u010detkice i prstiju? U\u017easavaju me slike koje deluju kao da su od\u0161tampane, koje su li\u0161ene onog dragocenog milimetra tre\u0107e dimenzije. I knjige bi bile zanimljivije kada ih ne bismo prekucavali i doterivali, kad bismo na njima mogli da vidimo mrlje mastila, ispravke, duge crne linije povu\u010dene preko slova, znakove uzvika i opasnosti, fusnote. (D. A. Fransoa smatrao bi da ni to nije dovoljno: taj na\u0161 brat, koji se 1814. iz Doline Marne preselio u drugi krug pakla, \u017eeleo je da gleda pisca kako sri\u010de svoj tekst u nastajanju, kako sri\u010de tekst kojem proverava stil i smisao.)<\/p>\n Stefan Janji\u0107 \/\/ Ni\u0161ta se nije desilo<\/em><\/p>\n U na\u0161 stan, stvari su se uvijek unosile, ali skoro nikad iznosile. Uvijek smo ne\u0161to \u010duvali za \u201ene daj bo\u017ee\u201d. Ne\u0107emo bacati staru petrolejku, \u0161ta ako, ne daj bo\u017ee, bude restrikcija struje; ne\u0107emo baciti stari \u0161poret na drva, \u0161ta ako, ne daj bo\u017ee, nestane grijanja; ne\u0107emo bacati staru odje\u0107u, \u0161ta ako se, ne daj bo\u017ee, zarati, bi\u0107e nam za meda ovi na\u0161i stari d\u017eemperi, sasvim izgrizeni od moljaca. Vo\u0111eni tom istom logikom, vjerovatno smo \u010duvali i crne gumene \u010dizme koje je baka kupila jo\u0161 pedesetih godina za omladinsku radnu akciju tokom koje je izgra\u0111ena ve\u0107 neka pruga ili neboder.<\/p>\n Sla\u0111ana Nina Perkovi\u0107 \/\/ U jarku<\/em><\/p>\n Da ponovo budem iskren, Cvetkovi\u0107 ne misli da sam ja lo\u0161iji pisac nego \u0161to jesam, a svakako ne misli da sam gori od moje subjektivne procene. On ka\u017ee da sam prose\u010dnjak, obi\u010dnjara, prebra\u0161njavljeni pati\u0161panj bez nadeva, bakteriolo\u0161ki ispravan, ali hemijski upitan fluid i tako dalje; uvek iskoristi neku slikovitost sa one strane pameti da opi\u0161e moje nedono\u0161\u010de od romana. \u201cObjavljeno valja kritikovati, ina\u010de \u0107e da obogalji nedu\u017enog\u201d, ka\u017ee. Bobota mi zamera \u0161to\u0161ta, spisak je preduga\u010dak, ali ono za \u0161ta se on poslovi\u010dno hvata kada je u pitanju moj rad je da isti hroni\u010dno pati od autisti\u010dnosti nekog od presudnih likova u romanu. Takav \u2013 najslabiji bitan karakter \u2013 \u010dini nemogu\u0107im da moje pisanje izroni iznad otu\u017ene bljutavosti i inficira \u010ditaoca. I priznajem, u pravu je. Moji romani pate od sindroma klimavog to\u010dka jer iznova i iznova neke od najbitnijih likova (ponekad, da zlo bude ve\u0107e, to bude ba\u0161 glavni) kriminalno razradim da \u010ditalac sigurno oseti fizi\u010dku bol. On (\u010ditalac) ne uspeva da svari niti da ignori\u0161e ispraznost tog karaktera koji nosi ili pridr\u017eava ideju romana da u jednom trenutku dolazi do implozije, pa\u017enja kolapsira, knjiga je odba\u010dena, naredna se ne kupuje, tira\u017e opada ili u najboljem slu\u010daju tavori, a ja nastavljam da \u017eivim definiciju osrednjosti na usamljenom vrhu Gausove krive skribomanije. Ta\u010dno re\u010de i osta u pravu Velizar Cvetkovi\u0107 Bobota.<\/p>\n Vasilije Glomazi\u0107 \/\/ Antiklimaks<\/em><\/p>\n Zavrti globus, ka\u017ee mu, a onda za\u017emuri i zaustavi ga, i stavi prst bilo gde. Za\u0161to? Zato \u0161to sam te zamolila, nemoj ve\u010dito filozofirati nego uradi. Ne\u0107u, jer \u0107e\u0161 me onda terati da idemo tamo, a tek smo zavr\u0161ili selidbu. Ne la\u017ei, kako smo tek zavr\u0161ili kada smo ve\u0107 dva i po meseca ovde. \u010cekaj, gde god da ubodem prstom tamo \u0107emo i\u0107i, apsolutno bilo gde na planeti? Skapirao si, vidi\u0161 da mo\u017ee\u0161 kad se potrudi\u0161. A \u0161ta ako se meni ne ide? Ni\u0161ta, tebi se ne ide, meni se ide, saberemo i podelimo sa dva, a po\u0161to je moja \u017eelja za idenjem jaka a tvoja \u017eelja za ostajanjem kilava, u proseku nam se vi\u0161e ide. I onda idemo.<\/p>\n Lazar Pa\u0161\u0107anovi\u0107 \/\/ Spam<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na\u0161e petogodi\u0161nje postojanje obilje\u017eeno je knjigama u koje smo vjerovali. Da to od po\u010detka nije bilo tako, na\u0161 katalog bi izgledao potpuno druga\u010dije. Zato je ovaj paket nazvan <\/span>Romani kojima se vra\u0107amo<\/span><\/i>, a svojevrsna je potvrda Imprimaturove krilatice \u2013 ne treba i\u0107i tako daleko da bi se nabasalo na darovitog pisca, a knjige koje su ti pisci iznjedrili, zaista su knjige vrijedne tvoje pa\u017enje.\u00a0<\/span>U <\/span>Romanima kojima bi se vra\u0107ao\/la<\/span><\/i>, ti ili neko tebi drag, nekoliko je nominacija za NIN-ovu nagradu, jedan naju\u017ei izbor, jedno posebno priznanje Nagrade Evropske unije za knji\u017eevnost, jedna NIN-ova stipendija i bezbroj pozitivnih recenzija i \u010ditala\u010dkih utisaka.\u00a0<\/span>Pa i pored toga, treba jo\u0161 i ovo da zna\u0161: to su prije svega hrabri romani \u2013 kada otkrivaju skrivene \u0107o\u0161kove istorije i rata, kada seciraju na\u0161e tuge i mane, kada rasvjetljuju na\u0161 narcisizam. Ovo su i takvi romani koji te tjeraju da za sve to na\u0111e\u0161 saosje\u0107anje.\u00a0<\/span><\/p>\n Vi\u0161e o knjigama slijedi u nastavku, a ispod te \u010deka i nekoliko odlomaka iz na\u0161eg izbora.<\/span><\/p>\n Mulat albino komarac<\/strong><\/a> \/\/ Roman o odrastanju u surovim uslovima ratnog i poratnog perioda, ali prije svega – roman o ljubavi, prijateljstvu, muzici i volji da se i u najmra\u010dnijim periodima prona\u0111e nada i snaga da se krene dalje. Roman se na\u0161ao u naju\u017eem krugu za NIN-ovu nagradu.<\/p>\n Ni\u0161ta se nije desilo<\/strong><\/a> \/\/ Roman o studentu medicine koji u iznajmljenom stanu pronalazi novinski materijal prethodnog stanara, novinara Nikole Nenadovi\u0107a, za kojeg ubrzo otkriva da je falsifikovao tekstove u ratnoj rubrici \u201eCrni odjeci\u02ee, koju je ure\u0111ivao u sklopu fiktivnih \u201eBeogradskih novina\u02ee. Roman o li\u010dnim i kolektivnim la\u017eima i obmanama.<\/p>\n U jarku<\/strong><\/a> \/\/ Jedna sahrana i prodaja porodi\u010dne ku\u0107e i zemlje, ti doga\u0111aji koje gotovo automatski percipiramo kao tragi\u010dne ili potresne, u ovom romanu preobra\u017eeni su u ono smjehovno. Sla\u0111ana Nina Perkovi\u0107 sa svakom novom stranom sve slikovitije gradi romaneskni svijet koji jeste sazdan na prikazivanju svakodnevice, samo \u0161to je ta svakodnevica, izrazito britkim jezikom i uz nezanemarljivu dozu crnog humora, izmje\u0161tena gotovo do samih granica apsurda i groteske. Roman je nagra\u0111en posebnim priznanjem \u017eirija Nagrade Evropske unije za knji\u017eevnost.<\/p>\n