\u201eCele zime bio sam bez daha, uop\u0161te bez daha za svakodnevni \u017eivot. Pomenuo sam to jednom Marini, \u010diji se razvod privodio kraju, a ona je uradila jedino \u0161to je mogla da uradi \u2013 stavila je dlanove na moje obraze, poljubila me.<\/p>\n
Ali bio sam bez posla i bio sam bez ritma, bez ritma \u010ditave zime. Tra\u017eio sam ne\u0161to za \u0161ta \u0107u da se uhvatim u tom raskoraku. I tako sam se vratio iza \u0161anka. Sredinom januara pokupio sam dve no\u0107i nedeljno u baru iznad bioskopa u Evanstonu, na raskrsnici Mejpl i Dejvis. Bar je imao te ogromne prozore, od poda do plafona, i bila je me\u0107ava to ve\u010de, me\u0107ava preko raskrsnice i preko celog grada i semafor je sijao crveno sve vreme u svom tom snegu. Nije bilo nikog na ulicama, nijednog auta na raskrsnici, osim moje d\u017eete<\/em> zatrpane snegom. Stajao sam kraj prozora, stavio sam ruku u d\u017eep, pritisnuo dugme na klju\u010du \u2013 zasijali su farovi preko snega. To je bio sav mir koji sam imao i nemam \u0161ta vi\u0161e da ka\u017eem o tome. Do kraja ve\u010deri niko nije do\u0161ao u bar i skoro dva sata vozio sam ku\u0107i posle pono\u0107i, kroz sav taj sneg i grad.<\/p>\n To je to, rekao sam, zavr\u0161io sam sa tim. Vi\u0161e nisam bio sav u tome, nisam bio uop\u0161te. Te dve smene, imao sam ih u kostima i Marina je i to ve\u010de rekla da dam otkaz ako mi se ve\u0107 ne radi.<\/p>\n Slede\u0107eg jutra sam se probudio, seo sam u auto, oti\u0161ao u Milvoki. I\u0161ao sam gradom, tra\u017eio mesto za sebe, negde da stanem. Brejdi ulica, video sam ljude, crne ljude, tapkaju pognutih glava du\u017e zale\u0111enih trotoara. Sneg kraj puta. Korak po korak, a ja nemam kuda. Stajao sam razbacan po \u0107o\u0161kovima grada, slikao sam mesta za Marinu. Izloge, kamene crkve, stakla banaka, dimnjake. Stajao sam ispred Pabst palate i imao sam led pod nogama. Travnjak je bio zale\u0111en a zemlja crna, na njoj nakupljene gomile snega i znam osta\u0107e tu sve dok je zime, i dr\u017eim aparat u ruci a metal aparata je ve\u0107 leden, trudim se da uslikam tu palatu za Marinu, ali \u010ditav grad \u010dini sliku prljavom i \u010dovek ne mo\u017ee napraviti sliku pod tim lo\u0161im svetlom.<\/p>\n Milju dalje, dok prelazim ulicu, neko stavlja kaznu za parking ispod mog brisa\u010da. Neko mi izvla\u010di ulicu i sneg pod nogama. Nisam jeo ni\u0161ta od \u010cikaga i imam taj bol u glavi, kad se vratim do auta i uzmem tu kaznu u ruke i sednem da je \u010ditam, gledam \u0161ta sam uradio, a auto se ljulja i ljulja i ljulja na vetru te ulice \u0161to vodi ka jezeru; vetar zvi\u017edi linijama, a ljudi tapkaju po ledu s druge strane stakla \u2013 ja imam to u glavi i imam muku, jednu muku u stomaku i u sebi, imam to jo\u0161 od jutros, jo\u0161 od septembra. Pravi od \u010doveka atol; voda svuda okolo.\u201d<\/p>\n Vodi\u010d kroz nestajanje<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"