*<\/p>\n
Penjem se u sobu, izlazim na terasu. Gledam u izmu\u010deni golemi grad, u desetine hiljada zbr\u010dkanih, nedovr\u0161enih i o\u0161te\u0107enih zgrada, u nebo koje je ovdje \u010de\u0161\u0107e obojano \u017eutim eksplozijama, crnim dimom i tragovima raketa nego li \u0161to takve slike ljudi vani vide u filmovima. Gledam djecu kojoj Ibrahim svaki dan odlazi predavati, u \u0161kolu u kojoj nema papira ni olovaka. Zami\u0161ljam kako nave\u010der dolazi ku\u0107i i vje\u0161a jaknu. Pomiluje \u017eenu po glavi, potom legne kraj nje i nijemo \u2013 sasvim nijemo \u2013 pla\u010de. \u010citav moj \u017eivot tek je razma\u017eeni klaun, lakomi hir u praznini. Potraga za spektaklom.<\/p>\n
Gaza<\/em>, Jerko Bakotin<\/p>\n *<\/p>\n Gazda restorana je tipi\u010dna balkanska jajara. Onaj \u0161to se najvi\u0161e namu\u010dio u \u017eivotu, ali i pored toga je uspeo, pa je sad postao izvor mudrosti. Podrazumeva se da mi je u\u010dinio ne samo uslugu nego i milostinju time \u0161to mi je dao posao i \u0161to me uop\u0161te pla\u0107a. Daje mi polovinu zakonskog minimalca, na crno, a prve dve nedelje radim besplatno. To je probni rad. U restoranu sa \u010detrdeset stolova radi troje zaposlenih: sedamdesetogodi\u0161nja meksi\u010dka kuvarica, ukrajinska konobarica i ja, general kuhinje. To zna\u010di da radim na pripremi namirnica, seckam, aran\u017eiram predjela, salate, supe i dezerte, poma\u017eem kuvarici po potrebi, nosim led, slu\u017eim goste, skupljam prljave sudove, perem ih, ribam kuhinju i salu na kraju smene, a svaki drugi dan perem prozore. \u0160ta bi bilo da sam dobio ni\u017ei \u010din?<\/p>\n \u010cikago, <\/em>Filip Mitri\u010devi\u0107<\/p>\n *<\/p>\n I taj isti zvuk, poznati zvuk, prati me \u010ditavog \u017eivota u svim melanholi\u010dnim trenucima sveobuhvatne sirove nostalgije, umotane izme\u0111u nekakve stoma\u010dne \u017eelje za budu\u0107no\u0161\u0107u i tuge u ramenima, za nezaustavljivim krajem. Zvuk auto-puta, zvuk groblja, zvuk Velikog kanjona i Aljaske, zvuk letnje terase na \u010cukarici. Kada pomislim na smrt, uvek pomislim na te trenutke, jer smrt mora biti sve ono \u0161to taj zvuk nije. Te trenutke uvek ose\u0107am kao ne\u0161to \u0161to je prirodno i lako zagrliti, prihvatiti i osvojiti, udaviti u sebi, gnjaviti, razmaziti. Kao da sam \u0161tene, a ove planine, i ova brda, ova zimzelena, snegom ukaljana brda u sredi\u0161tu ostrva, u fjordovima jugoistoka, gu\u0161e i dave moju slobodu, dozivaju\u0107i me poput stare uspavanke iz detinjstva. I ne mogu im ni\u0161ta. Otvorim \u0161ake, pu\u0161tam sve da klizi kroz njih, a onda ih sklopim i ni\u0161ta nije druga\u010dije. Jo\u0161 je tu, svuda okolo, a najmanje u \u0161akama.<\/p>\n Sitka<\/em>, Pavle Aleksi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kao moto ove knjige izabrana je misao Vernera Hercoga \u201eSamo su gradovi uistinu divlji.\u201c U njoj se nalaze putopisi iz Njujorka, Gaze, Hong Konga, \u0160en\u017eena, \u0160angaja, Minska, \u010cikaga, Bangkoka, Rake, Sitke i Istanbula. Ali ovo nisu klasi\u010dni putopisi kojima je cilj da vas razonode i eventualno da vam prenesu neku novu informaciju. Ovo su putopisi koji treba da vam otkriju ne samo lice, ve\u0107 i nali\u010dje nekog grada, sve ono \u0161to turisti\u010dki bedekeri obi\u010dno izbjegavaju da spomenu, ovo su putopisi koji \u0107e da vam poka\u017eu ono \u0161to ti gradovi \u010desto kriju i od samih sebe, a kamoli od turista. Ovo su putopisi koji s pravom nose naslov \u201eDivlji gradovi\u201c. Lazar Pa\u0161\u0107anovi\u0107, urednik i inicijator ove zbirke, sa svim autorima radio je du\u017ee vrijeme, slao im je putopise na dora\u0111ivanje, brusio ih, ohrabrivao i kritikovao kad je trebalo i na kraju dobio nesvakida\u0161nji rezultat \u2013 jednu nevjerovatnu lutala\u010dku zbirku tekstova koja predstavlja snimak planete u ovom trenutku sa svim svojim dobrim i lo\u0161im stranama.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":2225,"comment_status":"open","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"product_cat":[65,313,66],"product_tag":[173,174],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/product\/2224"}],"collection":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/product"}],"about":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/product"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2224"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2225"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2224"}],"wp:term":[{"taxonomy":"product_cat","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/product_cat?post=2224"},{"taxonomy":"product_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/product_tag?post=2224"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}