<\/p>\n
Kad sam sa suprugom prije ne\u0161to vi\u0161e od \u010detiri godine pokrenuo izdava\u010dku ku\u0107u imprimatur neke probleme sam o\u010dekivao, neke sam upoznao usput i shvatio da su bili logi\u010dni i o\u010dekivani, a nekima se stvarno nisam nadao. Jedan od tih koje nikako nisam o\u010dekivao jeste ogromna koli\u010dina rukopisa koji \u0107e nam stizati na mejl, u inboks na Fejsbuku i na sve druge na\u010dine na kojima se mo\u017ee s nama stupiti u kontakt. Da me niko ne shvati pogre\u0161no, bilo mi je jasno da se mnogo ljudi bavim nekim oblikom pisanja, ali to da \u0107e biti dana kada \u0107e nam dnevno stizati i po tri knjige, e to zaista nisam o\u010dekivao. A takvih dana ima mnogo. Nisu ba\u0161 svi takvi, nekada stigne jedan dnevno, nekada dva, nekada, kao \u0161to rekoh, stignu i tri, nekada ne stigne nijedan cijele sedmice, ali kad izvu\u010dem neki prosjek mislim da nam svaka tri-\u010detiri dana stigne bar jedan rukopis ili upit vezan za uslove izdavanja. Sti\u017eu nam rukopisi iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, sti\u017eu \u010dak i iznostranstva od ljudi koji pi\u0161u na na\u0161em pa im treba neko da im pomogne oko ovda\u0161njeg izdanja. Pi\u0161u nam novi autori, pi\u0161u nam, bogu hvala, sad ve\u0107 i poznatiji i objavljivani autori, ljudi koji pi\u0161u pjesme, pri\u010de, drame, knjige o savjetima za bolji \u017eivot, stru\u010dna izdanja svih mogu\u0107ih vrsta, knjige o vanzemaljcima, kriminalcima, bli\u017eim ili daljim istorijskim doga\u0111ajima, ukratko, sti\u017ee nam stvarno, ali stvarno dosta toga. Mi godi\u0161nje mo\u017eemo izdati najvi\u0161e 18-20 knjiga – i taj broj se aktivno trudimo da smanjimo, jer ovim tempom ne\u0107emo daleko sti\u0107i \u2013 a stigne nam sigurno oko 150 raznih rukopisa, zahtjeva, molbi, ponekad i vi\u0161e ili manje prikrivenih ucjena. Na stranu sada \u0161to je iz ve\u0107ine tih mejlova evidentno ve\u0107 na prvi pogled da ta osoba koja nas kontaktira ne prati ono \u0161to radimo, mi i takvima uredno odgovaramo, simptomati\u010dno je \u0161to dosta ljudi nije upoznato s tim kako zapravo treba da te\u010de proces izdavanja knjiga i \u0161ta on ta\u010dno podrazumijeva.<\/p>\n
Ovdje bih se nakratko zadr\u017eao na tome \u0161ta mi smatramo izdavanjem. Mi ne napla\u0107ujemo izdavanje knjiga. Ako nam se neka knjiga svidi i ako procijenimo da \u0107e ljudima biti interesantna te da \u0107e je kupovati onda mi na sebe preuzimamo tro\u0161kove pripreme, \u0161tampe, promocije i svega ostalog \u0161to je potrebno da bi ta knjiga pre\u0161la put od rukopisa do \u0161tampanog i ukori\u010denog izdanja. Mi \u017eivimo od prodaje na\u0161ih izdanja, a autorima ispla\u0107ujemo honorar na osnovu te prodaje. Jednako tako, ako nam se ne\u0161to ne svidi ili procijenimo da to ljudima ne\u0107e biti interesantno, ne\u0107emo to izdati, \u010dak ni ako autor nudi da snosi sve tro\u0161kove, a to se nerijetko de\u0161ava. Mo\u017eda \u0107e nekome ovo izgledati nerazumno, ali stvar je zapravo krajnje logi\u010dna i jednostavna. Ako \u017eelimo da Imprimatur bude prepoznat kao pe\u010dat knji\u017eevnog kvaliteta onda pod tim imenom ne smijemo objavljivati ni\u0161ta u \u0161ta i sami intimno ne vjerujemo. A na\u0161u vjeru u na\u0161a izdanja najbolje potkrepljuje \u010dinjenica da u njih ula\u017eemo novac. To nije ni\u0161ta novo, tako izdava\u0161tvo fukncioni\u0161e u svijetu, tako funkcioni\u0161e i u zemljama regiona, tako bi trebalo u ve\u0107ini slu\u010dajeva da funkcioni\u0161e i kod nas. Izdava\u010d stoji iza autora, promovi\u0161e ga, distribuira njegova izdanja, brani njegove interese pred tre\u0107im stranama i jo\u0161 mnogo \u0161ta drugo. Do\u0161li smo u situaciju da su ljudi zaboravili kako proces izdavanja treba da izgleda, da ne treba oni da finansiraju \u0161tampu i pripremu sopstvenih djela, ve\u0107 neko drugi treba da preuzme te tro\u0161kove na sebe, a njima da ispla\u0107uje honorar na osnovu prodaje. Ljudi su zaboravili koje su du\u017enosti i obaveze autora, a koje izdava\u010da i sada opet treba da radimo na izgradnji te svijesti.<\/p>\n
Nama se \u010desto ljudi javljaju i ka\u017eu da im je neko ve\u0107 lektorisao rukopis, da imaju nekoga ko \u0107e im uraditi dizajn korica i prelom, imaju i recenzente, sve imaju, imaju i novac kojim \u0107e finansirati \u0161tampu \u2013 samo im treba izdava\u010d. Ali ako je na\u0161a uloga svedena samo na promociju i prodaju te ve\u0107 zavr\u0161ene i savr\u0161ene knjige, onda mi nismo izdava\u010d, ve\u0107 vi\u0161e promoter i distributer. Mi takve poslove po pravilu odbijamo, jer vjerujemo da je su\u0161tina izdava\u010dkog posla u uredni\u010dkom radu, u pra\u0107enju rukopisa od njegovog nastanka pa do krajnje, \u0161tampane verzije, te na kraju u tra\u017eenju pravih \u010ditalaca za te knjige. Ako imamo ne\u0161to \u0161to je ve\u0107 zapakovano za \u0161tampu i mi treba samo da se potpi\u0161emo na to onda smo mi tu prije svega suvi\u0161ni, a i neeti\u010dki je da se potpisujemo i preuzimamo zasluge za ne\u0161to \u0161to je ve\u0107 neko drugi pripremio i odradio.<\/p>\n
Naravno, s ozbirom na \u010dinjenicu da ne mogu svi na taj na\u010din da izdaju knjigu, postoji i ne\u0161to \u0161to se zove samoizdava\u0161tvo. Na taj na\u010din se zapravo kod nas i izdaje ve\u0107ina knjiga. To je situacija u kojoj autor na sebe preuzima tro\u0161kove pripreme knjige, on pla\u0107a lekturu, on pla\u0107a dizajn korica, on pla\u0107a prelom i \u0161tampu i u kona\u010dnici on iz \u0161tamparije na kraju dobija svoj tira\u017e s kojim onda mo\u017ee raspolagati po sopstvenoj volji. Nema ni\u0161ta pogre\u0161no ni s ovim na\u010dinom rada, mnogi od nas su upravo ovako objavili svoje prve knjige, ja prvi, ali treba da bude savr\u0161eno jasno \u0161ta su \u010dije obaveze u ovom dijelu posla. To \u0161to se, primjera radi, neka \u0161tamparija formalno potpisala na neku knjigu kao izdava\u010d nijednog trenutka ne zna\u010di da \u0107e je oni distribuirati i promovisati. Oni to, naravno, mogu, niko ih ne spre\u010dava u tome, ali samo ukoliko autor i ta druga strana postignu dogovor. Ipak, sada\u0161nja situacija na terenu je takva da \u0161tamparije, iako su registrovane za izdava\u010dku djelatnost, uglavnom \u017eive samo od naplate svojih usluga i ne pada im na pamet da se bave mukotrpnim poslom distribucije i prodaje knjiga koje izdaju. Da me niko ne shvati pogre\u0161no, ja smatram da i ovo \u0161to sada uglavnom \u0161tamparije rade nije ni malo ni bezna\u010dajno. Da nema njiih, mnogi nikada ne bi vidjeli svoje knjige ukori\u010dene. Iz li\u010dnog iskustva u radu s njima znam koliko \u010desto se de\u0161ava da im neko samo bane na vrata i ka\u017ee da \u017eeli da od\u0161tampa svoju knjigu, a ta knjiga je savr\u0161eno nesre\u0111ena i ne samo da je nelektorisana, ve\u0107 nekad nije ni u elektronskom obliku. \u0160tamparije, kao \u0161to rekoh, obavljaju bitan i \u010desto te\u017eak posao, ali njih treba posmatrati kao centre za samoizdava\u0161tvo<\/p>\n
Ljudima \u010desto djeluje kao da je novac najve\u0107i problem i prepreka kad je rije\u010d o izdavanju knjige, ali zapravo to je samo jednim manjim dijelom istina. Najve\u0107i problem je prodati knjigu. Do novca se do\u0111e na ovaj ili onaj na\u010din. Neko izdvoji iz li\u010dnih sredstava, neko do\u0111e preko nekog projekta, neko zahvaljuju\u0107i sponzorima, ali to je prepreka koja nije nezaobilazna. Da bi knjiga za\u017eivjela me\u0111u \u010ditala\u010dkom publikom ona mora kupovana. \u010cak ni poklanjanje ne garantuje da \u0107e neko pro\u010ditati knjigu, \u0161tavi\u0161e, \u010desto \u0107e je zaobilaziti dok mo\u017ee i kako mo\u017ee jer agresivno poklanjanje po pravilu izaziva kontraefekat. Ali kada neko na osnovu toga \u0161to ga neko izdanje istinski zanima izdvoji 10 ili 15 KM za njega, tad ve\u0107 postoji solidan stepen vjerovatno\u0107e da \u0107e ta knjiga biti pro\u010ditana, a mo\u017eda i preporu\u010dena nekom drugom za daljnje \u010ditanje. Tako knjige pu\u0161taju korijenje.<\/p>\n
\u0160ta, dakle, u ovakvoj situaciji mo\u017ee uraditi neko ko za sebe vjeruje da ima kvalitetan rukopis, nije ranije objavljivao, a ne \u017eeli ili ne mo\u017ee sam da finansira \u0161tampu? Prije svega, nemojte odmah slati rukopis izdava\u010du. Najte\u017ee u ovom poslu jeste od nepoznatog autora stvoriti poznatog. Kvalitet \u010dak nema pretjerane veze s tim. Jedna od najbolnijih spoznaja koje \u010dovjek u ovom poslu nau\u010di uglavnom na te\u017ei na\u010din i na svojoj ko\u017ei jeste da kvalitet sam uop\u0161te nema presudnu snagu u tome koliko \u0107e se ne\u0161to prodavati. Naravno da ne odma\u017ee, daleko bilo, ali klju\u010dni parametri su domet i snaga izdava\u010da, rasprostranjenost knji\u017earsko-distributivne mre\u017ee i prepoznatljivost autora kod \u0161ire publike. Prostim jezikom re\u010deno, \u0161to je izdava\u010d ja\u010di i poznatiji, \u0161to na teritoriji na kojoj radi ima vi\u0161e knji\u017eara i naravno ljudi koji posje\u0107uju te knji\u017eare, te \u0161to je autor odranije poznat publici to \u0107e knjiga biti prodavanija. Kvalitet mo\u017ee da pomogne, ali i ne mora, jer su brojne kvalitetne knjige ostale nepoznate zbog izostanka gorenavedenih faktora, a mnogo ne tako dobrih knjiga se prodavalo kao ludo upravo zato \u0161to su neki od tih uslova bili ispo\u0161tovani.<\/p>\n
Postoji \u010ditav niz koraka izme\u0111u zavr\u0161enog rukopisa i od\u0161tampane knjige koje je i te kako po\u017eeljno uraditi. Prije svega, \u0161ta god da pi\u0161ete, prozu, poeziju ili drame, \u0161aljite svoje radove knji\u017eevnim \u010dasopisima. Tu \u0107ete imati priliku da se odmjerite sa drugim stvaraocima iz iste bran\u0161e, kako sa novima tako i sa onima koji su mo\u017eda ve\u0107 ostvarili odre\u0111ene uspjehe na tom polju, i zna\u0107ete sa ve\u0107om precizno\u0161\u0107u koje je va\u0161e mjesto u kontekstu doma\u0107eg stvarala\u0161tva. Knji\u017eevni \u010dasopisi su prvi filter koji odvaja sve one skribomane koji su ubije\u0111eni da svijet samo njih \u010deka, a pri tome uop\u0161te ne \u010ditaju ni\u0161ta, \u0161to zbog sujete, \u0161to zbog straha da \u0107e \u201edrugi autori pokvariti njihov stil\u201c. (Koliko god ovi argumenti djelovali suludo, vjerujte mi na rije\u010d, oni uop\u0161te nisu rijetki.) Klju\u010dna prednost koju \u0107ete ovim putem ostvariti jeste \u0161to \u0107ete, pod uslovom da va\u0161e stvarala\u0161tvo zaista zaslu\u017euje pa\u017enju, biti primije\u0107eni. Poneka pjesma ili pri\u010da u nekom relevantnom knji\u017eevnom \u010dasopisu stavi\u0107e vas na radar ljudi koji zaista prate \u0161ta se doga\u0111a na doma\u0107oj knji\u017eevnoj sceni, neko \u0107e vas mo\u017eda i uvrstiti u pregled novijih knji\u017eevnih tendencija, mo\u017eda se, na kraju krajeva, ne dogodi ni\u0161ta posebno, ali \u0161ta god da se desi to je ve\u0107 dobar prvi korak da se izdvojite iz ogromne mase ljudi koji pi\u0161u i dobijete kakvo-takvo formalno ili neformalno priznanje.<\/p>\n
Drugi korak su svakako knji\u017eevni konkursi. Sre\u0107om, ovih konkursa ne manjka. Istina, malo ih je danas koji nose toliku snagu da vas pobjeda na njima mo\u017ee iz anonimnosti lansirati u knji\u017eevnu orbitu, ali daleko od toga da nema onih na kojima \u0107e va\u0161e radove pregledati relevantnan \u017eiri i na kojem \u0107e pobjeda ipak ne\u0161to zna\u010diti. Pobjeda na konkursu donosi medijsku pa\u017enju, va\u0161a ta\u010dkica na radaru se malo podebljava, ljudi nastavljaju da vas primje\u0107uju, a nekad \u2013 bo\u017ee me sa\u010duvaj \u2013 bude i nekakav nov\u010dani dobitak.<\/p>\n
Na kraju, tu su i knji\u017eevni festivali. Na njih se uglavnom ne mo\u017eete prijaviti, ve\u0107 vas pozovu, ali ako vas ve\u0107 pozovu mo\u017eete uraditi bar to da ispo\u0161tujete ljude koji su se potrudili oko organizacije i predstavite svoje djelo pred publikom kolika god ona bila. Profesionalnost se dokazuje dobrim i po\u017ertvovanim radom u lo\u0161im uslovima, a ne samo kad je sve kako treba i kako \u010dovjek o\u010dekuje. Nije \u010cola onoliki laf zato \u0161to mu dolaze desetine hiljada ljudi na koncerte ve\u0107 zato \u0161to bi pjevao sa istim \u017earom i pred 20-30 ljudi.<\/p>\n
Imajte na umu da su nam svima dru\u0161tvene mre\u017ee i blogovi na raspolaganju i nemojte se ustezati da to podijelite s ljudima. Ja sam po\u010detkom 2014. odlu\u010dio\u00a0 da objedinim svoje putopise u jednu knjigu, s\u00e2m sam je lektorisao, otac mi je pomogao oko preloma, jedan drug oko ilustracija, drugi oko korica, skupio sam pare, platio \u0161tampu i dobio tira\u017e s kojim stvarno nisam znao \u0161ta da radim niti sam i\u0161ta posebno planirao. Nije mi ni na pamet padalo da \u0107e me ta knjiga odvesti ka osnivanju izdava\u010dke ku\u0107e. Imao sam blog na kojem sam do tada objavljivao putopise i nastavio sam to da radim i nakon \u0161to je knjiga od\u0161tampana. Za neke dvije godine shvatio sam da se knjiga rasprodala. Trista primjeraka u dvije godine stvarno nije ni\u0161ta spektakularno, dosta toga sam i poklonio, ali ljudi su se javljali i tra\u017eili tu knjigu i nije im bio problem ni \u0161to mi je to prva knjiga ni \u0161to sam savr\u0161eno nepoznat. \u010cak u tom periodu nisam ni imao previ\u0161e promocija, radio sam \u0161est dana sedmi\u010dno, a radni dan mi se zavr\u0161avao oko 19.00 pa sve i da sam htio nigdje nisam mogao. Uglavnom sam samo objavljivao putopise i dijelio ih na Fejsbuk stranici predvi\u0111enoj za to, ali su se ljudi tu i tamo javljali, a ja sam knjigu slao. Mnoga prijateljstva koja su tad nastala odr\u017eala su se i do dan-danas i to je ne\u0161to zna\u010dajnije i dragocjenije od bilo kakvog priznanja.<\/p>\n
I za kraj, najbitniji savjet. \u010citajte, \u010ditajte, \u010ditajte i \u010ditajte! Izostantak \u010ditala\u010dkih navika se vidi na prvi pogled, nemojte nijednog trenutka vjerovati u suprotno. Ako pi\u0161ete, a ne \u010ditate redovno i \u010desto, nemojte slati rukopis ni nama ni bilo kojoj drugoj izdava\u010dkoj ku\u0107i. Samo \u0107ete izazvati neugodnosti i sebi i drugima koji treba da \u010ditaju va\u0161 rukopis. I jo\u0161 bitnije, kupujte knjige novih autora. Za\u0161to mislite da \u0107e neko kupovati va\u0161u knjigu ako vi nikada niste izdvojili novac za nekog ko vam je savr\u0161eno nepoznat, ali eto, knjiga obe\u0107ava?<\/p>\n
Da se razumijemo, sve ovo navedeno ne garantuje vam sa stopostotnom sigurno\u0161\u0107u da \u0107e vas neka izdava\u010dka ku\u0107a objaviti, ali vam sasvim sigurno pove\u0107ava \u0161anse da se takvo ne\u0161to dogodi. Dugotrajan rad daje rezultate, ti rezultati pove\u0107avaju broj ljudi koji su \u010duli za vas i nekome \u010diji je posao da rizikuje s novim izdanjima i autorima svakako olak\u0161ava odluku koju treba da donese jednom kad mu se obratite. Ako iza sebe imate relevantne nagrade i publiku koja vas prati i cijeni onda je ve\u0107i dio problema o kojima sam govorio u prethodnim pasusima ve\u0107 rije\u0161en.<\/p>\n
Naveo bih za kraj primjer mlade banjalu\u010dke pjesnikinje Vladane Perli\u0107, kojoj su tokom 2020. godine objavljene \u010dak dvije knjige. Vladana je pjesnikinja i prevoditeljica ro\u0111ena 1995. godine u Banjaluci. Pi\u0161e ve\u0107 godinama, a na konkursu \u201eSlovo Gor\u010dina\u201d u Stocu 2018. godine dobila je drugu nagradu. Na Prvom pjesni\u010dkom konkursu za najbolju studentsku poeziju Univerziteta u Banjaluci dobila je prvu nagradu, kao i na konkursu na Ratkovi\u0107evim ve\u010derima poezija za pjesnike do 27 godina. Njena poezija je prevo\u0111ena na francuski, engleski, ma\u0111arski i hindi, a vjerovatno i na jo\u0161 koji jezik. Objavljivala je na portalima, u \u010dasopisima (Polja, Koraci, Letopis Matice srpske, Beogradski knji\u017eevni glasnik, Libartes) i zbornicima u regionu i inostranstvu. Ove godine njen pjesni\u010dki rukopis pod radnim naslovom \u201eDolce vita\u201d izabran je kao najbolji na tre\u0107em po redu konkursu za mlade pjesnike \u201eNovica Tadi\u0107\u201d, koji raspisuje Zavod za prou\u010davanje kulturnog razvitka, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Nagrada, koja se uru\u010duje na Svjetski dan poezija 21. marta, sastoji se od diplome, plakete sa likom pjesnika Novice Tadi\u0107a i objavljivanja nagra\u0111enog rukopisa u ediciji \u201ePrisustva\u201d, u kojoj je ve\u0107 iza\u0161lo \u0161est pjesni\u010dkih naslova, dobitnika nagrade na prethodnim konkursima za nagradu \u201eNovica Tadi\u0107\u201d. I to je ve\u0107 ogroman uspjeh, respektabilan \u017eiri, \u0161tampanje knjige, pozitivne recenzije, medijska pokrivenost. To zaista nije mala stvar nijednog trenutka, ali ne\u0161to ipak u ovom slu\u010daju nedostaje, a to je naprosto neko ko \u0107e se brinuti da ta knjiga bude dostupna \u010ditaocima kako u bibliotekama tako i u prodaji.<\/p>\n
Javne institucije kao izdava\u010di po pravilu nisu ba\u0161 najagilniji na polju promocije i distribucije svojih izdanja iz prostog razloga \u0161to nemaju finansijski pritisak da prodaju knjige. Oni u okviru svog bud\u017eeta imaju predvi\u0111ene stavke za izdavanje odre\u0111enog tira\u017ea, a da li \u0107e se taj tira\u017e rasprodati to nije pretjerano bitno jer su plate i svi ostali tro\u0161kovi svakako obezbije\u0111eni. Privatne izdava\u010dke ku\u0107e naprosto moraju da prodaju svoje knjige, a da bi prodavale te knjige one moraju promovisati autore svim mogu\u0107im sredstvima i kanalima. One od toga opstaju, ako to ne rade ne\u0107e biti ni plata, ni novca za \u0161tampu drugih izdanja, ukratko, ne\u0107e biti ni\u010dega. Zbog toga su male privatne izdava\u010dke ku\u0107e \u010desto mnogo agilnije u promociji autora nego veliki javni izdava\u010di. Ne zato \u0161to ho\u0107e ve\u0107 zato \u0161to moraju. Da se vratimo na primjer Vladane Perli\u0107, njoj je pro\u0161le godine objavljena i druga zbirka pjesama \u201eIsus me\u0111u dojkama\u201c u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e Lom iz Beograda. To je ve\u0107 ozbiljan uspjeh. Lom je, u tr\u017ei\u0161nom smislu, tako\u0111e mala izdava\u010dka ku\u0107a, ima tek par zaposlenih, ali ima kultni status. Nastali su po\u010detkom devedesetih godina, uspjeli su da pre\u017eive sve paklene godine tranzicije objavljuju\u0107i pritom sjajnu knji\u017eevnost, Rejmonda Karvera, \u010carlsa Bukovskog, D\u017eona Fantea, ruske klasike, Tomasa Bernharda, Knuta Hamsuna i mnoge, mnoge druge. Zadnjih godina posebno su se istakli objavljivanjem kvalitetnih doma\u0107ih pjesnika, od Zvonka Karanovi\u0107a, Marka Toma\u0161a, Dra\u0161ka Sikimi\u0107a, Milene Markovi\u0107, Sr\u0111ana Valjarevi\u0107a, Ognjenke Laki\u0107evi\u0107 i mnogih drugih. Objavljivanje knjige rame uz rame sa svim tim autorima \u0161alje izuzetno jak signal i taj signal je upravo ono \u010demu slu\u017ee izdava\u010dke ku\u0107e, a to je da legitimi\u0161u autora, da svojim autoritetom po\u0161alju signal publici da taj autor vrijedi i da oko njega ne treba imati previ\u0161e rezervi. To je ono \u010demu treba te\u017eiti i Vladanin primjer pokazuje da je to i te kako dosti\u017eno, ali okvakve stvari ne dolaze preko no\u0107i i prethode im godine predanog rada i zalaganja.<\/p>\n
Boris Maksimovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kratka skica doma\u0107eg izdava\u0161tva i par savjeta za nove autore Kad sam sa suprugom prije ne\u0161to vi\u0161e od \u010detiri godine pokrenuo izdava\u010dku ku\u0107u imprimatur neke probleme sam o\u010dekivao, neke sam upoznao usput i shvatio da su bili logi\u010dni i o\u010dekivani, a nekima se stvarno nisam nadao. Jedan od tih koje nikako nisam o\u010dekivao jeste […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3188,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[7,78],"tags":[85,219],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3187"}],"collection":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3187"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3187\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}