{"id":2800,"date":"2020-08-05T11:00:18","date_gmt":"2020-08-05T11:00:18","guid":{"rendered":"https:\/\/imprimatur.ba\/?p=2800"},"modified":"2020-11-11T12:33:14","modified_gmt":"2020-11-11T12:33:14","slug":"ana-bolava-milka-kovacevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/imprimatur.ba\/ana-bolava-milka-kovacevic\/","title":{"rendered":"Ana Bolava: Borba sa samim sobom ne zavr\u0161i uvek pobedom"},"content":{"rendered":"
\n
Fotografija: S\u00e1ra Chalupov\u00e1<\/span><\/pre>\n
Razgovarala: Milka Kova\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n
Kada sam 2012. upisivala Filolo\u0161ki fakultet, upisala sam ga sa \u017eeljom da se jednog dana bavim, izme\u0111u ostalog, knji\u017eevnim prevo\u0111enjem. Odabir \u010de\u0161kog jezika je prilikom svakog upoznavanja bio pra\u0107en pitanjem \u201eA \u0161to ba\u0161 \u010de\u0161ki?\u201c i sve do tre\u0107e godine ni sama nisam imala odgovor na ovo pitanje. Zapravo, \u017eelela sam da upi\u0161em skandinavistiku i bavim se norve\u0161kim jezikom, ali kockice su se slo\u017eile u pravcu ovog zapadnoslovenskog jezika. Do odgovora na ovo pitanje koje me i dan-danas ponekad sa\u010deka u nekom prikrajku do\u0161la sam na tre\u0107oj godini studija kada sam dobila priliku da boravim u \u010ce\u0161koj tri meseca na razmeni studenata u malom gradu u blizini Praga \u2013 Pardubicama. Tada sam dobila priliku da slu\u0161am ve\u0107i broj predavanja iz oblasti \u010de\u0161ke knji\u017eevnosti i da prvi put napi\u0161em nekoliko radova na \u010de\u0161kom jeziku o odre\u0111enim knji\u017eevnim delima. Nakon toga po\u010dela sam da prevodim poeziju sa \u010de\u0161kog i shvatila da je \u010de\u0161ka knji\u017eevnost, pogotovo ona koja pripada savremenom stvarala\u0161tvu, jedan predivan i meni do tada nepoznat svet. Po zavr\u0161etku studija, za prevod odlomka romana Karela Veselog sam dobila me\u0111unarodnu nagradu za prevo\u0111enje i imala sam priliku u Pragu da provedem nekoliko dana i upoznam autora \u010diji sam tekst prevela. Tom prilikom, na savet organizatora i odre\u0111enih profesora-bohemista koje sam upoznala, kupila sam nekoliko knjiga savremene \u010de\u0161ke knji\u017eevnosti me\u0111u kojima se nalazio Anin roman \u201eKa dnu\u201c. U tom trenutku nisam znala da je to nastavak njenog prvenca \u201eU mraku\u201c, a svega nekoliko meseci kasnije dobi\u0107u priliku da ba\u0161 taj prvenac prevodim.<\/span><\/p>\n
Susret sa romanom \u201eU mraku\u201c<\/strong><\/a> je za mene bio veliki izazov jer je upravo taj roman prvo obimno prozno delo koje sam prevela. Kada se jedan mlad prevodilac susretne sa dvesta strana proze koju treba da do\u010dara \u010ditaocima s Balkana, pored ose\u0107aja sre\u0107e, ose\u0107a i odre\u0111enu dozu straha. Postoji odgovornost da ne izneverim autora, \u010ditaoce, radnju, glavnu junakinju, a zatim izdava\u010da i sebe. Ovaj roman je pri\u010da o unutra\u0161njim borbama, utehi, \u017eivotu, trajanju, zaboravu i smrti. Upravo zbog \u0161irokog spektra emocija koje je mlada autorka uspela narativom da predstavi na gotovo poetski na\u010din ova knjiga je i vi\u0161e od izazova. Put do sebe. Upoznavanje sebe. Pripitomljavanje mraka.<\/span><\/p>\n
Sada, vi\u0161e od godinu dana kasnije, sre\u0107na sam \u0161to sam imala priliku da prva prevedem knjigu Ane Bolave<\/strong><\/a> sa \u010de\u0161kog na srpski jezik. Dok ovo pi\u0161em, raduje me \u010dinjenica \u0161to \u0107e \u010ditaoci s Balkana uskoro imati priliku da \u010ditaju i njen drugi roman<\/strong> koji se delom nadovezuje na roman \u201eU mraku\u201c.<\/strong><\/a> Za one koji su \u010ditali Anin roman, za one koji \u0107e tek da ga \u010ditaju i za sve one koji \u017eele bli\u017ee da upoznaju Anu, postavila sam joj nekoliko pitanja o njenom stvarala\u0161tvu, autorima koje voli i prirodi o kojoj toliko ne\u017eno pi\u0161e.<\/span><\/p>\n
\"\"<\/p>\n
Fotografija: Michal \u0160ula<\/pre>\n
Koliko ste imali godina kada ste po\u010deli da pi\u0161ete? Se\u0107ate li se svojih po\u010detaka?<\/b><\/p>\n
Pisanje je po\u010delo da me zanima kada sam imala otprilike dvanaest godina. Tada je moj omiljeni \u017eanr bio horor, a \u0161to sam vi\u0161e \u010ditala to sam vi\u0161e imala \u017eelju da napi\u0161em ne\u0161to svoje. Dugo su to bile stra\u0161ne pri\u010de, a kasnije i pesme. Nerado sam drugima pokazivala svoje tekstove, a kamoli negde objavljivala. Stidela sam se. Svoj prvi roman \u201eU mraku\u201c<\/strong><\/a> izdala sam tek nakon tridesete godine.<\/span><\/p>\n
Koji su va\u0161i omiljeni autori? Postoji li knjiga bliska va\u0161em srcu kojoj se rado vra\u0107ate?<\/b><\/p>\n
Stalno sam u potrazi za svojim omiljenim knjigama i jo\u0161 uvek ih ne pronalazim. Pratim savremene \u010de\u0161ke autore, ali volim i pisce 19. veka, na primer, Karla Vaclava Rajsa. Studirala sam bohemistiku na Filozofskom fakultetu, u to vreme je spisak obra\u0111ivanih autora bio duga\u010dak. Mene je najvi\u0161e zanimala psiholo\u0161ka proza (Jan \u010cep). A kada \u017eelim da se podsetim vremena svog odrastanja, pro\u010ditam ponovo rana dela Stivena Kinga.<\/span><\/p>\n
\u0160ta za vas li\u010dno predstavlja pisanje?<\/b><\/p>\n
Pisanje je prilika da stvori\u0161 drugi svet i da ga kontroli\u0161e\u0161. U ovom trenutku, to je sastavni deo mog \u017eivota. To je istovremeno i borba sa samim sobom koja se ne zavr\u0161i uvek pobedom. To razume svako ko ne\u0161to stvara i \u017eeli da rezultat bude savr\u0161en.<\/span><\/p>\n<\/div>\n
\n
Kako biste definisali \u0161ta je to briga o du\u0161i?<\/b><\/p>\n
Briga o du\u0161i dolazi na red kad ne\u0161to nije u redu. Kada \u010dovek ose\u0107a strah i anksioznost. Ne\u0161to se de\u0161ava i potrebno je da prona\u0111e poreklo tog nemira. \u010cesto bude kasno zato \u0161to ljudi obi\u010dno re\u0161avaju samo fizi\u010dku bol, ne i psihi\u010dku. Du\u0161a je jedna velika ba\u0161ta koja kontroli\u0161e i na\u0161u fizi\u010dku stranu.<\/span><\/p>\n
Od momenta kad se rodi \u010dovek ima potrebu da bude u blizini prirode. Mislite li da je priroda najbolji prijatelj \u010doveka pogotovo sada kada je svet oko nas pun ekstroverta?<\/b><\/p>\n
Meni je priroda va\u017ena jo\u0161 od detinjstva. Ranije sam \u017eivela na selu i poprili\u010dno nisam bila svesna svoje okoline. Bilo je potpuno prirodno i\u0107i do \u0161kole putem pored rekle, po podne s decom tr\u010dati napolju, voziti bicikl. U velikom gradu to nije mogu\u0107e, a to shvatite tek kad izgubite priliku da budete u prirodi. Dobro je prona\u0107i kompromis. \u010cuvati prirodu nadohvat ruke kada se na vas sru\u010di divlji i nepregledni svet odraslih ljudi. <\/span><\/p>\n
Imate li u planu slede\u0107u knjigu?<\/b><\/p>\n
Imam u glavi dva romana na kojima bih u budu\u0107nosti htela da radim. Pri\u010de su svuda oko nas. Radnje stvaraju susedi, porodica, vesti s televizije ili priroda oko nas. Dovoljno je sve to samo posmatrati i ne prestajati tome se \u010duditi. Posle toga je jednostavno nemogu\u0107e ne pisati.<\/span><\/p>\n
Imate li neku poruku za \u010ditaoce s Balkana?<\/b><\/p>\n
Volela bih da moje pri\u010de dotaknu i \u010ditaoce s Balkana. Sudbine ljudi su iste u svim zemljama, samo se pomalo okru\u017eenja razlikuju. Odnosi sa susedima mogu biti jednako napeti svuda u Evropi, ali i u Japanu i Kanadi zato \u0161to smo svuda svi obi\u010dni ljudi. Na mnogo stvari ne mo\u017ee da se uti\u010de, ne mogu se promeniti i zato samo preostaje da o njima pi\u0161emo. A zatim i \u010ditamo. <\/span><\/p>\n<\/div>\n
Roman  \u201eU mraku\u201c mo\u017eete naru\u010diti ovdje.<\/strong><\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Fotografija: S\u00e1ra Chalupov\u00e1 Razgovarala: Milka Kova\u010devi\u0107 Kada sam 2012. upisivala Filolo\u0161ki fakultet, upisala sam ga sa \u017eeljom da se jednog dana bavim, izme\u0111u ostalog, knji\u017eevnim prevo\u0111enjem. Odabir \u010de\u0161kog jezika je prilikom svakog upoznavanja bio pra\u0107en pitanjem \u201eA \u0161to ba\u0161 \u010de\u0161ki?\u201c i sve do tre\u0107e godine ni sama nisam imala odgovor na ovo pitanje. Zapravo, \u017eelela […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2801,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[7,148],"tags":[212,213,214],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2800"}],"collection":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2800"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2800\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2801"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2800"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2800"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/imprimatur.ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2800"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}