Došao je trenutak da vam predstavimo naše novo izdanje! Radi se o knjizi „Savremene iranske pesnikinje“, antologiji savremene iranske ženske poezije za koju je zaslužna novosadska prevoditeljica Jelena Mandić. Ona je odabrala dvadeset savremenih iranskih pjesnikinja, prevela njihove pjesme sa persijskog ili engleskog, ako im je to jezik na kojem pišu, priredila biografije i ukratko – da nije bilo nje, ne bi bilo ni ove zbirke. Ovo je drugi njen prevod koji objavljujemo, početkom godine objavili smo i zbirku pjesama „U autobusu sa Rozom Parks“ američke pjesnikinje Rite Dav.

A o kakvoj se zbirci radi?

„Od Forug Farohzad, koja je osim poezije ostavila iza sebe i jedno od neizostavnih filmskih remek-dela ‘Kuća je crna’ i koja je svoje stihove ispisala na način da su oni subverzivni i danas, jer propituju i u ‘zapadnom’ svetu još uvek dominantan patrijarhalni poredak i anonimno, nevidljivo mesto života žene u takvom društvu, do savremenih pesnikinja poput Persis Karim, koja u svojoj poeziji pravi osvrte na aktuelne istorijske događaje, ispisujući tako ne samo impresije na kolektivna opšta mesta i bolne tačke (neuspela revolucija) već se bavi i ličnim, posve tragičnim istorijama i (auto)biografijama (Atefeino pogubljenje).

Ovo su snažni, neposredni, univerzalni ženski glasovi koji svedoče o borbi i poziciji žene u svetu i umetnosti, o ograničenjima i zamkama na koje svaka pobuna nailazi i načinima da se, pišući i obznanjujući svoj svet lepote i užasa, bude angažovanim i aktuelnim. Nadamo se da će ova antologija prokrčiti put za neka nova saznanja i tumačenja poezije i dati nam uvid u jedno bogato kulturno nasleđe, nažalost nedovoljno poznato ovdašnjim čitaocima“, kaže Jelena.

U nastavku, pročitajte nekoliko pjesama iz ove sjajne zbirke, to je ujedno i najbolji i najneposredniji način da vam je predstavimo.

PORAŽAVAJUĆA TIŠINA, ŠOLE VOLPI

U kupatilu grubo trlja kožu.
Bela pamučna haljina sa slatkastim
mirisom bašte stvara joj mučninu dok spira mrlje od krvi
u suzama i hladnoj vodi, snažno pritiska oči
kako bi zaboravila ono što je dodirivalo njene tek izrasle grudi,
grube ruke koje su je priljubile uz zemlju natopljenu kišom,
bezizražajno su se gledali oči u oči,
dok je prodirao, upinjao se kao i svaki put kada je njenom bratu duvao
gumu na biciklu, uz prostačko životinjsko dahtanje,
stenjući poput zveri koja lagano umire.
Nije vrištala jer je znala da
bi njeni spasitelji u isto vreme postali i njeni dželati –
šta si tražila u bašti usred noći?
mesec? svež vazduh? dovraga
sa tim cvećem i prokletim mesecom!
Iz tog razloga
nije zaplakala, nije se opirala,
dok je njen tihi život poput reke tekao
dalje.

MASKIRNE UNIFORME, GRANAZ MOUSAVI

Viku prašnjave dece

smenjuju zvuci flauta.

Za decu u uskim ulicama, pištolj su

dva spojena prsta,

a umreti

znači zažmuriti i valjati se u blatu.

Sutra će

improvizovani pištolji biti ostavljeni i zaboravljeni

na palubama brodova od papira,

a maskirne uniforme, nekada prevelike za decu

širom sveta,

biće im taman.

STANJE UZBUNE, MANDANA ZANDIAN

Stepenište u kući bilo je usko

trebalo je da se na tom stepeništu

igramo žmurke, da trčimo gore-dole.

Trebalo je da bude belo,

da svetluca kao Mlečni put.

Trebalo je da se

na stepeništu uvek smejemo.

Sirena je označila početak vazdušne opasnosti.

Sirena je donela nesreću, obavila je

stepenište tamom, prljavštinom i smradom.

Sirena je mirisala na mržnju.

Stepenište se

u strahu od sirene urušilo

i pretvorilo se u duboku jamu,

mračnu, praznu i pustu,

u kojoj su moji snovi postajali strašni košmari

ispunjeni različitim zvukovima – zavijanjima aviona i vukova.

Majka je naslonila glavu

na vrh stepeništa

oči su joj pulsirale

u strahu da se zemlja ne otvori

i ne zatrpa je ispod komšijinih pobožnih nogu –

istog onog komšije koji je neprestano slavio Boga

zbog neograničenih blagodeti rata.

Otac je netremice gledao

u moje ruke

a Teheran –

nikada nisam mislila da će biti tako crven.

Njegovo crveno nebo i zemlja

tresli su se i tutnjali poput grmljavine

pomahnitalo rušeći naše stepenište.

Ali sutra je svanuo novi dan!

Novi dan u kome je zemlja ponovo nabrekla

od raskomadanih tela mojih školskih drugova.

Dan ispunjen novim zabludama koje sam slušala na časovima istorije

dok je škola verovala da nam pruža utočište

za vreme časova geografije

a Bog –

Bog je oduvek zevao.

Gdje pronaći knjigu?

Zbirku Savremene iranske pesnikinje možete naručiti preko naše internet knjižare, a uskoro će biti dostupna i u odabranim knjižarama širom BiH i Srbije.

„Savremene iranske pesnikinje“, iz medija:

Poezija Lejle Farđami

Poezija Forug Farohzad

The post Savremene iranske pesnikinje, prevela i priredila Jelena Mandić appeared first on Imprimatur.